Његош

После месец дана приче о Његошу, 5. децембра, успели смо да одржимо свечани час у част двеста година од рођења овог песника и владара.
Мала уводна излагања о пројекту и обједињавању две теме (Његош и Медији) имале су наше наставнице Данка и Тања. Затим су најавиле подсећање на Његошеву биографију о којој су нам нешто више рекле Милица Ристић, Јелена Јовановић, Јелена Димитријевић и Јелена Марковић. У делу биографије који прати Његошев књижевни рад, имали смо лепо освежење и уживали у рецитовању стихова из „Горског вијенца”. Наставник исторје и вечити заљубљеник у Његоша, Слободан Карановић, казивао је монолог владике Данила, и, морам рећи, цео дан се хвалио како му свештеничка одора одлично стоји, што је по мишљењу свих нас, било истина. После њега је наступио наш другар из Пожаревца, Марко Вукмирица, који је, заједно са нашом лепом другарицом, Аном Ширник, аутентично, у народној црногорској ношњи, на сцени оживео оно лирско место из Горског вијенца, где Вук Мандушић, у сну, исповеда своју љубав.
Након њховог наступа следило је оно што сам ја најнестрпљивије очекивао, а то је драматизација путописа „Писма из Италије“. Ту сам одиграо главну улогу, Његоша, Душан Бранковић је наступио као Љубомир Ненадовић, Лазар Илић као енглески лорд и Алекса Тришић као сердар Андрија. Пошто смо доста пута увежбавали тај комад, ја сам веома задовољан својом улогом, а такође мислим да су и моји партнери на сцени, то извели одлично. О томе сведоче бројне похвале које смо добили од свих наставника, али и наших другара.
После нашег наступа уследила је краћа пауза, публика је могла погледати ликовне радове ученика, који нису учествовали у самој презентацији.
Онда смо започели савремени део који је осмислила библиотекарка Слађана Галушка. У емисији Времеплов смо, са још неким другарима из Пожаревца, отишли у Напуљ, и нешто више сазнали о Његошевом боравку у Италији 2013. и посетама тамошњим културним и уметничким знаменитостима, а то све на енглеском и француском језику.
Након тога следио је ТВ дуел у коме смо на велико одушевљење публике опет играли Душан Бранковић као Селим Везир и ја као Данило Владика. Ни ова улога ми није била проблем, Душан и ја смо, како је рекао наставник историје, „разбили“. Презентацију смо завршили интервјуисањем наставника и нас, ученика, а новинари су тог дана били наши другари из седмог разреда.
На крају морам да кажем, да је тог дана када смо славили годишњицу рођења Његоша, управо био мој рођендан, па су ми све похвале које сам добио, као и атмосфера коју смо направили, дошле као најлепши поклон.

Марко Ристић VIII1

Јавни час

Поводом 200 година рођења Петра II Петровића Његошаа у нашој скромној школи је 5. децембра одржан јавни час.
Најпре су наставница Тања и наставница Данка испричале како је тај пројекат повезао Његоша и медије, а затим и како је наставница Данка дошла на идеју да се овај пројекат изведе и како су ученици и наставници радили на реализацији. Затим је наставница најавила нас четири, три Јелене и једну Милицу. Ми смо казивале Његошеву биографију, односно, биле смо, како нас је Марко Ристић, учесник пројекта, назвао „биографичарке“.
У неким деловима ишчитавања биографије су други учесници излазили на сцени и говорили делове из „Горског вјенца“ и путописа „Писма из Италије“. Прво је наставник историје говорио монолог владике Данила, одевен баш као и владика, за све нас то је било лепо изненађење. Марко Вукмирица је као Вук Мандушић говорио стихове сна, а Ана је била девојка из сна. Алекса Тришић нам је свирао композицију „Италијнска полка“ С. Рахмањинова, а затим је уследио мали драмски комад „Писма из Италије“ у коме је описан сусрет Његоша и Ненадовића. Глумили су ученици осмог разреда.
Након тога смо имали кратку паузу, да би гости погледали ликовне радове, паное и стихове из Горског вијенца, а учесници да би се пресвукли и припремили за наставак програма.
У емисији Времеплов смо имали у укључење из француске и америчке телевизије. У емисији Поглед са Ајефеловог торња видели смо интервју новинарке Тање Бабић са Његошем и његовим сарадницима у Напуљу. Затим, у емисији Око света, укључење из Напуља новинарке Меги, уживо са брода Независност, на ком је боравио Његош.
Следио је ТВ дуел, одрађен са алузијом на део „Горског вијенца“. Учествовали су Марко Ристић као Владика Данило, директор ТВ куће СДС (Само домаће серије) и Душан Бранковић, као Селим Везир, директор ТВ куће ИБС (Историске балкансе серије). По мени је то био најдуховитији део програма, конкретно део „иза сцене“ у ком је на комичан начин приказано лицемерје јавних личности.
А након тога време за другаре из мог одељења: Жељну, Невену, Стевана и Уроша. Они су имали специјалан задатак да интервјуишу учеснике пројекта односно запослене на ТВМ3.
Избегла сам интервјуисање, нисам се појавила на сцени, па ево прилике да сада кажем одговор на питања. Искрено, имала сам већу трему на пробама, него на самом јавном часу, али и ту је постојала нека врста позитивне треме. Мој лични утисак је да је све прошло јако добро. Сви смо бринули, па чак је и сама наставница помињала да „од тога неће бити ништа“, јер су неки учесници из оправданих разлога одустајали, ипак, њима је нађена адекватна замена. Било је доста проба, али је и проблема у оном делу када су новинари и Његош у Напуљу, због говорења на француском језику.
Имам пар замерки, можда је требало да ђаци из Малог Пожаревца више пута дођу, управо да би све било одлично увежбано. Јавном часу је требало да присуствују сви наставници и сви ученици преподневне смене да би све било потпуно и у правом духу прославе. :)

Милица Ристић VII1