О пројекту
Када сам летос размишљала о пројектној настави за ову школску годину, уопште нисам имала дилему око теме коју треба изабрати, пошто се баш ове године навршава два века од Његошевог рођења. Као професор српског језика и књижевности, при том пореклом из Црне Горе, сматрам да би, у најмању руку, било необично да сам заобишла обележавање овог јубилеја. (Исто као што је прилично необично да су се обе државе које је Његош сматрао својима, Србија и Црна Гора, прилично немарно однеле према овом великану наше књижевности, историје и културе, а у исто време овај јубилеј је врло свечано обележен у Паризу, Москви, Петрограду и другим великим европским културним центрима).
Од тренутка када сам решила да радимо на овом пројекту, до реализације, прошло је неколико месеци. За то време смо у школи
размењивали идеје, разговарали, делимично и изменили првобитну замисао, а последњих месец дана сви заједно интезивно радили
на реализацији осмишљених идеја.
Крајем месеца октобра саопштила сам ученицима тему којом ћемо се бавити и објаснила да ће у том пројекту бити укључени следећи
предмети: српси језик, историја, грађанско васпитање, ликовна култура и информатика. А онда је наша библиотекарка Слађана Галушка
дошла на идеју да све то објединимо са темом медија, па смо уз онај планирани историјски и књижевни осврт на Његоша, по њеној
замисли, направили и један необичан приступ теми из садашњег тренутка у облику телевизијских емисија које прате Његоша. А ту
смо онда добили могућност да укључимо и француски и енглески језик, па самим тим показали претензију да радимо можда
најопсежнији пројекат у школи, до сада, нарочито када се узме у обзир да смо заступили ученике и осмог и седмог разреда,
како из Мале Иванче, тако и из Малог Пожаревца. Скоро сви су добили конкретна задужења, организовали смо више тимова ученика,
који су, уз помоћ наставника, истраживали, читали, анализирали, писали, извештавали, глумили, вежбали и често се, у свему,
забављали.
Знам да Његошев језик многима данас делује архаично, па самим тим и херметично, али његова мисао је потпуно универзална и
свевременска, па се надам да је и нашим ђацима овај геније блиставог ума, просвећеног духа и моћне речи, сада мало
приступачнији, дражи и разумљивији. Осим тога наши ученици су током рада на овом пројекту унапредили своје социјалне
вештине, међусобну сарадњу, учили се вештинама истраживачког рада, развијали своју креативност и критичко мишљење, а
кроз то и створили позитивну слику о себи и стекли веће самопоуздање.
Данка Стојановић, наставник српског језика
(Поздравна реч на почетку јавног часа)