Писмености за 21. век
или
О информационој и медијској писмености

Унеско обележава Дан писмености више од 40 година и подсећа да је писменост основно право сваког човека и основ за целоживотно учење и бољи живот. Међународни дан писмености 2013. године био је посвећен теми Писмености за 21. век.[1]

И то је била још једна прилика да се размишља о појму писмености. Основно значење подразумева читање, писање и рачунање, појам функционалне писмености повезује писменост са друштвено-економским развојем, али постоје и и други начини разумевања појма писмености који указују на потребе појединаца у друштву знања и глобализације.

Поставља се питање како време у коме живимо, пре свега технолошки напредак, обликује појам писмености, које су нам то вештине потребне да бисмо били писмени. Информационо друштво, или дигитално доба, убрзани проток информација, које све брже застаревају, од нас захтева да стално учимо и будемо посвећени целоживотном учењу, тј. морамо поседовати вештине различитих писмености. Дакле, које су то писмености 21. века?

Информациона писменост се сматра основном за развој друштва знања, управо због обиља информација којима смо изложени. Окружени смо бројним медијима и медијским порукама, па нам је неопходна медијска писменост, а онда и дигитална, информатичка, критичка, визуелна, културна, мултимедијална, мултикултурална...

Постоји и схватање да заједно информационаи медијска писменост, скраћено ИМП, у енглеској варијанти MIL – Media and information literacy, чине кровну писменост која укључује све остале. Обе подразумевају способност долажења до информација из различитих извора (медија), њихове селекције, употребе, стварања и размене (комуницирања), као и развој аналитичког и критичког приступа информацијама. Стратегија Унеско-а каже да ове две писмености дају сет компетенција (знање, вештине и став) потребних за живот данас. ИМП подразумева све форме медија и друге изворе информација као што су библиотеке, музеји, архиве и интернет, без обзира које технологије да користимо.[2] Наглашава се да наставници треба да прихвате важност развијања ИМП у образовном процесу и да интегришу ИМП у наставне програме и користе одговарајуће методе и изворе информација, те да је потребно организовати обуку за то.

ИМП нуди могућност за унапређење личног рада и рада школе. Наставници који су информационо и медијски писмени могу лакше да представе своје идеје и искуства у јавности у различитим медијима, да буду бољи професионалци. Могу да науче како да изнесу своју причу у медијима. Али најважније је што ће поучавати ученике ИМП. Наставници који су развили критичко мишљење и добру комуникацију и имају вештине коришћења ИКТ-а, који разумеју своју културу и културу других, могу да помогну ученицима да остваре исте циљеве у својим животима.

Више о овој теми у тексту на сајту Супер учење.