Skip to main content

Међународни дан писмености

Међународни дан писмености обележен је 9. септембра 2026. године у одељењу IV1. Циљ свих активности је развијање и подстицање читалачке, језичке, писмене, дигиталне и медијске писмености ученика, као и указивање на значај читања, писања и образовања у свакодневном животу.

Ученици су најпре кроз презентацију упознати са значајем писмености, начином на који се Дан писмености обележава, развојем писма кроз историју, значајем српског језика и ћирилице, као и појмовима дигиталне и медијске писмености. Посебна пажња посвећена је значају читања, разумевања прочитаног и правилногписаног изражавања. Након теоријског дела ученици су учествовали у активности „Ловци на грешке“, у којој су проналазили и исправљали правописне грешке у реченицама. На овај начин подстицани су пажња, језичко осећање и примена стечених знања. У оквиру активности „Писменост кроз време“, ученици су радили у групама и истраживали различите аспекте писмености – од начина писања у прошлости до савремене дигиталне писмености. Групе су своје закључке представиле осталим ученицима. Посебно занимљива је била  активност „Порука будућим генерацијама“, у којој су ученици писали кратке поруке деци која ће живети у будућности. Активност је подстакла њихову машту, креативност и писмено изражавање, а и смех. Ученици су решавали и квиз знања, кроз који су на занимљив начин проверили усвојена знања о писмености, писмима и дигиталној писмености. На крају су  писали своје одговоре на питање „Шта за мене значи писменост?“ и осмишљавали симболе и поруке везане за знање, читање и учење. Њихови радови искоришћени су за израду заједничког паноа „ПИСМЕНОСТ НАС СПАЈА“.

Реализоване активности су биле занимљиве и прилагођене узрасту ученика. Ученици су активно учествовали у свим деловима активности, показали заинтересованост и креативност и успешно применили знања из области језичке и писмене културе. Активности су допринеле развијању љубави према читању и писаној речи, правилном писаном изражавању, критичком односу према информацијама и одговорном коришћењу дигиталних садржаја.

Ксенија Илић

ЕЛЕКТРИЦИТЕТ – ЕЛЕКТРОСКОП

На часовима природе и друштва у оквиру наставне теме „Материјали“ ученици 4/1 радили су експерименте у којима су истраживали својства различитих материјала. У експериментима ученици су се руководили упуствима датим у радној свесци.

Један од успешнијих експеримената био је израда електроскопа. Мотивациона припрема ученика је била прича о Николи Тесли и његовом мачку. Ученици су прочитали одломак писма Николе Тесле „ Приче о детињству“ који су читали још у другом разреду. Ученици су се на тај начин присетили знања која су стекли у ранијим разредима о електрицитету. Знања о електрицитету ученици су проширили гледајући кратак филм о муњи и грому из дигиталног уџбеника. Мотивисани претходним активностима уследио је задатак у коме смо истраживали који материјали се могу наелектрисати и на који начин се могу наелектрисати.

Уследила је израда уређаја званог “електроскоп“ помоћу којега можемо доказати да је неки предмет наелектрисан. За израду електроскопа користили смо провидну стаклену теглу са пластичним поклопцем. Поклопац је био пробушен на средини, кроз ту рупу била је провучена бакарна жица спирално увијена дужине 5-6 цм, половина жице је била у тегли, а друга половина изнад поклопца. На крају жице унутар тегле висила су два „листића“ направљена од алуминијумске фолије један поред другога.

Ученици су у ранијим разредима постојање електрицитета доказивали помоћу пластичног лењира и ситно исечених папирића, лењир би трљали по коси или вуненом предмету, папирићи би се подизали када би им се принео наелектрисан предмет. У експерименту су утврдили да се гумени и дрвени предмети не могу наелектрисати.

Израдом електроскопа ученици су потврдили раније стечена знања тако што су наелектрисан пластични лењир ставили на бакарну жицу изнад поклопца тегле у том тренутку „листићи“ алуминијумске фолије унутар тегле окачени о доњи део бакарне жице су се раздвајали један од другога. Раздвајања листића су се дешавала и када смо наелектрисали надуван балон. До раздвајања „листића“ у тегли није дошло када смо трљањем по вуненим предметима покушали наелектрисати предмете од гуме и дрвета ( дрвени лењир, дрвена оловка, издуван балон…).

Ученици су показали заинтересованост за рад, експерименти су унапредили знања о електрицитету.

Синиша Босић

Када учење изађе из учионице, знање постаје искуство!

Ученици III1 придружили су се пројекту „УЧИОНИЦА У ПРИРОДИ – ДАН УЧЕЊА БЕЗ ЗИДОВА“.

Ученици су кроз теренску наставу имали прилику да уче на другачији начин – посматрајући, истражујући, разговарајући и стварајући у природном окружењу. Током активности успешно су повезивали знања из више наставних предмета и откривали да се најбоље учи онда када се знање примењује у стварном животу.

Као прави „еко-детективи“ истраживали су природу око себе, уочавали примере одговорног и неодговорног односа према животној средини и разговарали о начинима на које свако од нас може допринети њеном очувању.

Кроз математичке активности примењивали су знања о разломцима на занимљивим примерима из непосредног окружења, показујући да математика није само у уџбенику већ свуда око нас.

Своја запажања претварали су у еколошке поруке, приче и креативне текстове, развијајући машту, комуникацију и вештине изражавања.

Ослушкујући звукове природе и стварајући сопствени „природни оркестар“, ученици су показали колико музика и природа могу да се преплићу и инспиришу.

Посебно радује што су током свих активности показали висок ниво сарадње, одговорности и међусобног уважавања, доказујући да учење није само стицање знања већ и развијање вредности које нас чине бољим људима.

Ова активност је још једном показала колико су важни наставници који су спремни да ученицима пруже прилику да уче кроз непосредно искуство, истраживање и откривање света који их окружује.

Свака оваква активност нас подсећа да учење не мора да има зидове. Понекад су најлепше учионице управо оне под ведрим небом, окружене природом, радозналошћу и осмесима ученика. Фотографије се могу видети на фејсбук страници Дигидем Србија.

Ксенија Илић

Пројекат у част Николе Тесле

Ученици петог разреда у Малом Пожаревцу су током маја и јуна реализовали пројекат посвећен Николи Тесли.

На часовима српског језика читали смо текст „Плава мачка – Тесла“ Гроздане Олујић. Разговарали смо са нашом наставницом Данком Стојановић о невероватном животу овог нашег научника. Пошто се ове године навршава 170 година од рођења Николе Тесле, наставница је предложила да њему у част урадимо пројекат. Учествовали су сви ученици подељени у четири тима и свако је имао своја задужења. Истраживали смо његову биографију, изуме, занимљивости из живота и његов значај за науку. Затим смо на посебном часу презентовали оно што смо истраживали. Много тога новог смо сазнали о Тесли и закључили да је он један од највећих умова  у историји човечанства. Баш због тога је важно да га се сећамо и поштујемо његово изванредно дело.

Нина Стојмeновић и Невена Бекрић V2